Moja prva samostalna izložba, otvorena polovinom decembra 2011 godine u caffe-uu „Oblomov“ u Kragujevcu, bila je sastavljena od 12 radova formata 30×40. Sastojala se od prikaza 12 portreta mojih prijatelja i prijateljica. Nije bila posebno motivisana određenom idejom, sem da se taj moj dosadašnji rad i ljubav prema fotografiji, najzad, materijalizuje. Nisam objavio pozivnicu, nekako sam bio „ribica“ i plašio sam se. Napolju je padao popriličan sneg. Bilo je dosta idilično i teško za hodati. „Oblomov“ je bio pun mojih prijatelja i nekih njihovih prijatelja. Ja sam bio ispunjen. Fotografije su lepo stajale na interesantnom eneterijeru caffea-a, koji je po prirodi bio mesto za umetnike, poluumetnike, zanimljive i različite ljude.

Izložbu je otvorio moj prijatelj i akademski slikar Zoran Ignjatović, i tadašnji guru moj. I čija uloga u daljem posvećenom autorskom i da kažem po slobodi umetničkom radu, je bila presudna. Doživotno sam zahvalan, svemu. Tada sam počeo da bivam bliži i jasniji sebi. Na otvaranju Zoran Ignjatović, je rekao da ovi radovi predstavljaju autorov sukob sa stvarnošću, a što se vidi iz portreta i figura ljudi, koji nešto očekuju od mene.

Moji prijatelji iz Bg, nisu došli. Nisu doduše bili ni pozvani, ali su se najavili i oni su čuli da za izložbu, ali ih je vejavica i visok sneg sprečio u tome. Bili su naknadno i to mi je jako značajno. Puno volim ovu izložbu, jer sam jednostavno ove radove morao izložiti.