My Way", 2015,at at the "National Museum" in Kragujevac, Serbia
Dodirujem ti usta, prstom dodirujem rub tvojih usana i ocrtavam ih kao da izlaze iz moje ruke, kao da se tvoja usta prvi put malko otvaraju, dovoljno je da zažmurim pa da se sve raspline i sve ponovo počne, svaki put stvaram usta koja poželim, usta koja moja ruka bira i crta na tvom licu, usta izabrana od svih mogućih suverenom slobodom svog sopstvenog izbora da ih svojom rukom iscrtavam na tvom licu, a koja se pukom slucajnošcu koju ne nastojim da shvatim, podudaraju baš sa ustima što se smeše, ispod ovih koja ti crta moja ruka. Gledaš me, gledaš me izbliza, sve bliže me gledaš, zatim se igramo kiklopa, gledamo se iz sve veće blizine a oči postaju sve veće, približavaju se i pretapaju,kiklopi se gledaju i zbunjeno dišu, a usta se sreću, bore se u toplom, grickaju se usnama, jedva prislanjaju jezik o zube, igraju se po odajama gde težak vazduh strujidonoseći znani miris i tišinu. Tada moje ruke uranjaju u tvoju kosu, lagano miluju dubinu tvoje kose dok se ljubimo kao da su nam usta puna cveća ili riba, živih pokreta, tamnih miomirisa. Ako se ujedamo, ta bol je slatka, ako se davimo u kratkom ali stravičnom i istovremenom uzimanju daha, ta trenutna smrt je lepa. I samo je jedan sok iz usta i samo je jedan ukus zrelog voća, i ja osećam kako pored mene treperiš kao mesec na vodi.
Julio Cortázar, Školice
Uvodna reč sa otvaranja izložbe Zorana Đorđevića, majstora fotografije FSS i ULUPUDS-a.
Poetika u fotograjama Aleksandra Buđevca ne pronalazi slične niti u radovima bilo kog autora koji se u poslednjih sedamdeset godina pojavio na području bivše Jugoslavije.
Njegovi koraci vezani za sazrevanje, učenje i razvijanje u svetu fotograje ostali su skriveni. Buđevac se kao autor “progurao preko reda” preskočivši faze anonimnosti i neprimetnih sudelovanja na lokalnim takmičenjima, retkih nagrada i postepenog građenja imena. On je odmah bio tu pored poznatih i priznatih, odmah prihvaćen i nagrađivan u međunarodnim okvirima.
O svojim fotograjama nikada ne govori, ne objašnjava ih, ne tumači. nema potrebe za tim. One govore same za sebe, pobuđujući emocije posmatrača i ne retko njihove glasne reakcije.
Nesklad izneđu ogromne produkcije i pažljivog izbora u realizaciji, a onda još oštrije selekcije da bi javnosti prikazao tek mrvicu svojih radova, još jedan je signal da se pred nama nalazi veliki umetnik koji ovom izložbom pravi novi korak od sedam milja.
Zoran Đorđević, majstor fotograje, EFIAP, ULUPUDS
